Počeo je da se gradi pre 99 godina kao ”savremeni put”, delom i iznad ambisa, krivudav da bi se izbegli veći usponi. Danas je to prometna magistrala, potpuno obnovljena i bez mnogo krivina, ali s kilometrima dugom neprekidnom punom linijom (od Bele Zemlje sve do Sušice) koja, valjda, treba da primiri žustre za volanom.
Reč je o čuvenom ”zlatiborskom putu”, kako od pre jednog veka, pa i sada, nazivaju deonicu od Užica do Zlatibora. Tih dvadesetih godina 20. stoleća kad je pravljen (kao put Užice-Kraljeva Voda) smatrao se remek delom putarstva. O tome svedoči knjiga dvoje Đenića, Snežane i Milisava, ”Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju” u kojoj piše:
”Godine 1923. otpočeli su radovi na izgradnji savremenog puta Užice-Kraljeva Voda po projektu inženjera Sekule Kneževića Ćaldovića. Po važećim propisima put nigde nije smeo imati uspon veći od pet odsto, da ne bi bila umanjena nosivost stočnih zaprega, zbog čega se nije mogla izbeći čuvena ‘Galerija’, kamena litica koja se sa oko 200 metara gotovo vertikalno spuštala do korita reke Đetinje”.
U takvu provaliju se, beleži knjiga, projektant Sekula tokom gradnje lično spuštao. ”Sa najvišeg vrha, uvezanog u konopce, spuštali su me u taj ambis da obeležim trasu, jer je to bio jedini pristup”, sećao se inženjer koji je u ovom kraju probijao stenovita bespuća da sagradi puteve za opšte dobro (na njega sada seća ”Ćaldov vijadukt” kod zlatiborskog tunela ”Palisad”).
Od tih davnih vremena ”zlatiborski put” se sasvim promenio: nema više onih lakat-krivina, pa ni čuvene ”Galerije” iznad Đetinje (to brdo samleveno je u kamenolomu), sada je ovo moderna magistrala delom i sa tri kolovozne trake. Nekadašnje stočne zaprege sa ravnodušnim rabadžijama, koji nigde nisu žurili ni u sat gledali, zamenila su brza vozila moćnih mašina za čijim volanima su uglavnom užurbani vozači.
Pre godinu i po završen je vredan poduhvat, najveći putni u jugozapadnoj Srbiji: višegodišnjim radovima potpuno je obnovljena deonica magistrale od Ovčar Banje do Sušice (duga 52 kilometra) i u okviru nje ”zlatiborski put”. Sada se od Užica prema Zlatiboru vozi lako i bezbedno. S tim što je dozvoljena brzina vožnje smanjena, a preticanja ograničena. Novi znakovi na ovom znatno boljem putu nameću sporiju vožnju nego na ranijem dotrajalom, pa su kolone vozila i zastoji kod ulaza u Užice sada redovna slika vikendima i u danima pojačanog saobraćaja.
(Objavila ”Politika” autor B.Pejović)
