Zlatibor – lepota i lek

Snezana Djenic, direktorka cajetinske biblioteke

Zlatibor je oduvek izazivao interesovanje osobenim svojstvima koja su ga uobličila u danas najposećenije i najatraktivnije mesto Srbije, najpre zahvaljujući vizionarima i dobrotvorima, uglednim i imućnim ljudima, koji su gledali daleko u budućnost. Njihovim trudom i zauzimanjem krajem 19. i početkom 20. veka, i pored niza teškoća, doći će do stvaranja turističkih naselja Ribnice, Palisada, Kraljeve Vode i Oka na prostranoj zlatiborskoj visoravni. Da bismo razumeli današnjicu i pogledali u budućnost, moramo se vratiti na početak.
Svojom raskošnom lepotom zatalasane visoravni sa travnatim horizontima i živopisnim pejzažima Zlatibor nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Podsetimo se reči pisca Srete Popovića koji je davne 1896. godine zapisao: „Tu veličanstvenu sliku, koja se duboko u dušu urezuje, nije još nijedan umetnik naslikao ni na hartiji, ni na platnu. Zlatibor se mora videti, pa da se pojmi sva njegova lepota, koja tako ushićuje gledaoce svojim čarima“.
Godine 1905. kralj Petar Karađorđević dolazi na Zlatibor sa svojim sinom, prestolonaslednikom Đorđem koji izjavljuje: ”Po svojoj romantičnosti Zlatibor se s punim pravom može nazvati Švajcarskom bez jezera“. A slikar Mihailo Milovanović piše: „Zlatiboru je božanski genije stvaranja prirode dao, u jednom zanosnom snu, sve čari raskoša i lepote“.
Zlatibor će ostaviti snažan utisak i na Slavka Bloudeka, konstruktora skijaških skakaonica, koji se ovako obraća svojim pratiocima: „Prijatelji, prokrstario sam celu moju Sloveniju, obišao pola Evrope, ali nigde nisam video ovakvu lepotu“.
„Zlatibor je lepota svoje vrste. Naročito je divan u maju, kada njegove cvetne livade dolaze do svog izražaja. Na njemu raste razno miomirisno cveće…Pred nama se leti i zimi sa vrhova zlatiborskih visova javljaju slike kao na Rubensovom platnu…Sve je to u nekom divnom i simetričnom skladu i sve nam pruža najnežniju sliku stvaranja tajanstvene i čudesne prirode“, zapisao je Kosta Urošević, profesor Užičke gimnazije, vredan florističar dvadesetih godina prošlog veka.
Ali Zlatibor neće biti čuven samo po svojoj bezvremenoj lepoti. Od davnih vremena bio je poznat po blagotvornom uticaju na zdravlje ljudi. Dragocena lekovitost ove planine koju stvaraju konfiguracija zemljišta, geografski položaj, klimatski elementi, geološki sastav tla, bogatstvo i raznovrsnost flore, gde raste čak 440 različitih vrsta biljaka, učinili su da krajem 19. veka postane poznata pod nazivom „prva srpska vazdušna banja“. Na njegovom širem području sudaraju se i mire različite vazdušne mase i to je upravo ono što mu daje osobit pečat. Velika prisutnost opojnih mirisa alpskog bilja i povoljan atmosferski pritisak stavljaju ga u red najzdravijih oblasti u Srbiji, zbog čega se krajem 19. veka našao i u novinskim člancima. Tako će Trgovinski glasnik 1892. godine pisati:“Zlatibor je vrlo zdravo mesto. Ovamo dolaze rekonvalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. Njih upućuju lekari i mnogima dobro čini“. Čuveni užički lekar dr Šajković oglasio se u ”Politici”: „Zlatibor je neocenjeno blago. Ja bih svakog leta slao na njega polovinu Užica po pravoj potrebi i nuždi. Ali, nažalost, nema tamo stanova te bi ljudi propali“. A lekar Zeko Smiljanić oduševljeno će reći: „Ovde i pogled čarobno leči, ovde je srce čistije a duša vedrija. Zato se ove pitome tišine i daleki travnati vidici pretvaraju u neodoljiv zov i neraskidivu ljubav“.
Zlatibor je vekovima vraćao zdravlje bolesnim i snagu slabim. Ova oaza tišine i mira mnogima je pomogla da za koju godinu produže svoj život. Bolesni državnici, ministri, pesnici, trgovci noćevali su u lučevim kolibama koje su mirisale na tek pomuženo mleko, a na jesen se oporavljeni i zdravi vraćali svojim kućama u prašnjave gradove. Ali i sa tim kolibama Zlatibor je bio čuven širom Evrope. Pa tako tridesetih godina prošlog veka obolelom jugoslovenskom ministru spoljnih poslova Voji Marinkoviću švajcarski lekari rekoše: ”Ekselencijo, šta Vi tražite bolje od vašeg Zlatibora, idite tamo i lečite se”.
Darinka Pešić, učenica iz Beograda, zapisaće u svoj dnevnik 1924. godine:„Nebo mi se čini tako blizu, a sunce da će pasti na livadu. Omamljena sam lepotom… Slatko sam ručala proju i sir… A voda? Voda kakvu nikada nisam pila. Kao led. Otvara apetit. Svaki čas bi jela… Mama mi kaže da sam od jutros za ovo nekoliko časova boravka dobila divnu, svežu boju lica. Srećna sam, tuberkulozu, tog bauka, pobediće Zlatibor…“
To vreme ne smemo zaboraviti, jer je dostojno našeg trajnog pamćenja. To vreme sa svim svojim blagodetima i nevoljama je težak i složen početak duge istorije procvata ove raskošno lepe i lekovite planine, koja je danas, takođe zahvaljujući ljudima koji su umeli da pogledaju u budućnost, postala najpopularnija i najpoželjnija turistička destinacija u Srbiji.

Izvor : Elektronske novine Turističke organizacije Zlatibor

Slični članci

Ostavi komentar

%d bloggers like this: