Razboj za tkanje kod Kraljevog trga

3. Branka Aleksandric za razbojem u svojoj radnji

Na šetalištu pored Kraljevog trga i jezera, u srcu naše najposećenije planine, od ove godine zaživela je Trgovačka ulica. Savremeno uređena, raznovrsna i privlačna, s ponudom pred okom šetača. Uvek se nađe nešto zanimljivo ili ukusno u nekom od 55 lokala, slične veličine, a različite namene (hrana, slatkiši, suveniri, lekovito bilje…)
Jedan se od svih razlikuje. Ime mu je ”Nićanica”, a unutra – razboj za tkanje. Radionica i prodavnica istovremeno, u nevelikom prostoru obojenom tradicijom. Upravo je naziv radnje dat po jednom delu tkačkog razboja. A na izlogu su moderno dizajnirani, ovde izrađeni odevni predmeti: ponča, šalovi, kaputići, kape…
Otkud stari zanat i razboj u modernoj Trgovačkoj ulici, pitamo vlasnicu ”Nićanice” Branku Aleksandrić, koju smo ovih jesenjih dana kad manje turista opseda zlatiborska šetališta (letos se od gužve ovuda jedva prolazilo) sreli ispred njene radnje . Ona radno vreme obično provodi unutra, za razbojem ili s kupcima njenih rukotvorina, a sada je u sunčano poslepodne napravila kraću pauzu.
– Tkanjem se bavim iz hobija, za svoju dušu. Ranije sam radila drukčije poslove, dugo godina u jednoj turističkoj agenciji. Vremenom, tkanju sam se više posvetila, došla do spoznaje da je ovo što radim zanimljivo ljudima. Onda je hobi prerastao u ideju da bih mogla da otvorim nešto samostalno. Od 2014. profesionalno se bavim ovim poslom, tada sam registrovala radnju ovde na Zlatiboru. Imala sam na prethodnom zlatiborskom šetalištu kod pošte jednu drvenu kućicu za prodaju, privremenog karaktera. Evo me sada ovde u novoj Trgovačkoj ulici, na viđenijem mestu i u znatno boljim uslovima – kazuje Branka, rodom iz istočne Bosne.
Ističe da je dobro što je opština Čajetina napravila ovakav potez, uredila ovo prometno šetalište i početkom godine otvorila Trgovačku ulicu, atraktivnu i za goste i za prodavce. Ne krije da je srećna otkad je dobila ovakav prostor, u njemu može da radi i prodaje. Uslovi su joj ovde znatno bolji nego u drvenoj kućici, a dodatno pogoduje što je opština zakupcima lokala omogućila da prve godine ne plaćaju kiriju, dok ne razviju poslove. Plaćaće je od 2022., uz prihvatljive cene, u glavnoj zoni turističkog mesta.
– Zanat je spor, a za mene je odlično što tu ne gubim vreme, jer na licu mesta napravim proizvod, pokažem ga, plasiram… Ljudi uđu u radnju i vide ovaj tradicionalni zanat, način kako se radi, pogledaju, probaju.Te uslove nisam imala u malom drvenom objektu, koji je bio baš klasična ulična prodaja. A ova lokacija kod jezera je vrhunska. Meni se povećao promet, naravno ne previše jer je ovo spora proizvodnja, ne stignem toliko da napravim koliko mogu da plasiram. Rečju, pun pogodak je Trgovačka ulica i lokali u njemu – zadovoljna je naša sagovornica.
Ručno tkanje je stari zanat, s tim što se Branka opredelila za odevne predmete. Tka modernije artikle, po dizajnu i kvalitetu. Izrađuje ih uglavnom sama, s tim što pomoć ima u doradi, i to od svekrve. A jedna žena joj uslužno šije, sastavlja ono što Branka osmisli.
Unutra u lokalu, u duhu tradicije, ima i predmeta pogodnih za muzej: starih pegli, drvenih sanduka, raznih starina. Vlasnica se potrudila da neveliki prostor uredi u skladu sa onim što radi. Sve je ovo, kaže, njena velika ljubav.
Da li je na atraktivnom mestu i tkanje isplativo, pitamo je: – Nema u mom poslu neke veće zarade, ne prave se nekakve pare. Čovek mora biti svestan u kakvom vremenu i uslovima živi. Kod nas je, iskreno rečeno, ručni rad obezvređen, potisnut, nema onu vrednost koja zaista jeste. A uz to, ovo je naporan posao. Ipak, može jedna plata da se zaradi, ima dovoljno za pristojan život u ovim uslovima. Podnošljiva je ovde zakupnina i drugi troškovi. Kad me ljudi pitaju da li sam zadovoljna odgovaram da jesam, tu sve zavisi šta ko traži i očekuje od posla. Pri tome, radim ono što volim i onda je sreća zaista velika – ističe Branka.
Neumorna je, radi svakog dana sem nedelje. Njena ćerka, koja je upisala Akademiju strukovnih nauka u Užicu (menadžment i preduzetništvo), pomaže joj ponekad u prodaji. – Ona, trenutno, nema interesovanja za ručni rad, ali nikad se ne zna. I ja sam u kasnijim godinama otkrila da imam talenta i da od tkanja mogu da napravi neku svoju priču – kaže vlasnica radnje ”Nićanica” u Trgovačkoj ulici na Zlatiboru.

(Antrfile 1) Draganove makaze šišaju poznate
Zlatiborski frizer Dragan Ristić jedno je od poznatih lica čiji je lokal u Trgovačkoj ulici. On tri i po decenije ulepšava turiste i meštane, znane i neznane: nekad u salonu hotela ”Palisad”, pa u svom lokalu kod ”Sport vižna”, a od početka godine na ovom prometnom mestu. – Trgovačku ulicu opština Čajetina je vrhunski odradila, u odnosu na prethodni lokal sada imam 100 odsto više posla – kaže nam ovaj majstor, pod čijim makazama su bili mnogi poznati: glumci, političari, fudbaleri Zvezde i košarkaši Partizana početkom devedesetih kao evropski prvaci (kad su tokom priprema bili smešteni u ”Palisadu”)… Po jednom od njih, Vladu Divcu koga je takođe šišao, Dragan je dobio nadimak: – Za prijatelje sam Vlade Divac, kažu mi da ih moj lik, ova brada, crna kosa podsećaju na ovog majstora košarke.
(Antrfile 2) Kukuruz šećerac nekadašnjeg direktora
”Kukuruz šećerac, kokice”, piše na lokalu u Trgovačkoj ulici čiji je vlasnik Mile Stamatović, dugogodišnji prodavac na turističkoj planini. Prodaje kuvani i pečeni kukuruz i kokice, zadovoljan je kako mu je posao krenuo. A bio je nekad u svom rodnom Sirogojnu direktor, komercijalni pa generalni, Zemljoradničke zadruge ”Prota Milan Smiljanić”: – Sve dok država nije rešila da zatvori zadruge. Radio sam posle toga i u kombinatu ”Zlatibor”, pa se otisnuo u privatne vode, počeo da sarađujem s ”Frikomom’u uličnoj prodaji sladoleda. Onda sam krenuo s kukuruzom šećercem, koji s jednim drugarom proizvodim u Zlakusi. Nekad sam ga prodavao ovde pod suncobranom, i leti i zimi, pa u tipskoj montažnoj kućici gde sam vodu u kofi donosio da kuvam kukuruz. Evo me u novom lokalu u Trgovačkoj ulici gde su uslovi neuporedivo bolji, sa toaletom i pogodnim sanitarnim uslovima. Supruga i ja radimo, prodaja ide dobro, ovako ćemo dok zdravlje dozvoli – priča Mile.
(Antrfile 3) Babl-vafli kod master ekonomiste
Originalan proizvod u Trgovačkoj ulici ima radnja ”Šećerlend”, čiji je vlasnik mladi Đorđe Raković, diplomirani master ekonomista u turizmu. To je babl-vafl, delikates dalekog Istoka, čiji ukus je ovog leta i mlade i starije privukao u radnju kod Đorđa. – Babl-vafl je specijalitet Hong Konga i Makaoa, godinama najprodavaniji ulični specijalitet u Kini (tamo ga zovu i ”eg vafl”, jer podseća na kornet jaja). Ima specijalna presa u kojoj se peče vafl, u toj presi se formiraju mehurići i otuda naziv babl. S vaflom se spaja sladoled, čokolada i drugi dodaci– opisuje vlasnik lokala, dodajući da je gledao da otvori radnju sa onim što na Zlatiboru trenutno nema niko. Kod Rakovića u ”Šećerlendu” u ponudi su i sladoledi, uskoro će biti mafini, možda i ”ameriken kukiz”…

(objavljeno u ”Politikinom”dodatku ”Magazinu”, autor Branko Pejović, fotografije Slobodan Jovičić)

Ostavi komentar

%d bloggers like this: